ОД БАЈКЕ МАЈКА / Радивој Шајтинац

Аутор Р. Шајтинац (фотодокументација "Заветина")

Аутор Р. Шајтинац (фотодокументација „Заветина“)

Најзад,једро,зелено жито
Влат до влати,клас до класа
Повијање,чешање,усправљање
Ко у руским дечјим филмовима
Шушти ко модра пена
С пређашњег истобојног облака

Крај пута зјапи отворен гепек
Металик-сиве  никловане чељусти
Допола жива везана кокошка вири из гепека
Очима чиодама

Крај пута опет исто говно,запамћени тетра
Лименка  нечитког пива
Све се збија и гади
За ходање је већ касно,кости и мишици
Сасвим одсутно прате још онај смрад седишта
а кичми је свеједно

Глава је проблем,on the road pozitivizam,
У њој су очи,здраве неископане
Уморне,  нехајдучке
И  њима следи тај нагон за гледањем
Тело је као у ауто,заустављено на путу
Ето доказа  како се  накнадно збива
Тенутним пишањем  измењена историја

Чак и за породиљу превише си  проста
И плодност ти не ваља
Из утробе ти
Зјапи алава баналност

Ко ће икад испричати ишта о томе што си родила
Водити у млеко,брадавице,кревете и школе
Чистоћу и самоћу

Лаже ли се кад се улепшава
Улепшава ли се кад се лаже

Омакну ми се нажалост и песници
Потамне,зацрне
Открију и  да  мирноћа потиче од мртваца
Који се међусобно не познају
И  док живе –живе
Крију се  и трају

Подигни главу и заокружи погледом
Не служи Предео теби већ ти си његов исход

Још једном
По почетку
Дечја граја, руси долазе,
Застакљује се у класу зрно
И добро је што све то око види
А  нико о томе не прича

Немоћан крај непокретног аутомобила
Цупка и мумла твој лирски субјект
Узалуд му све те  моћи показујеш
Сву осетљивост позајмљујеш и још претерујеш
С потребом за стиховним знацима
сувишним сребром у пени

Свега је доста чак и  неостварења
Нада прижељкује ко слугино куче
На истом прагу,крај истог пута
Као  и посматрачи који су пришли пешке

Вољни да побегну од онога чему хрле

Чиста су бајка
Без краја
Трпе и славе лично немогуће
Без стиха и слика
Јунака и украса

Дивних места где копни смртна душа
И њено кобно,доброчинитељско васпитање

Јер
Све је цркло под  лимом
Сви метални органи ,сва пластична ткива
Ни варнице у клипу ,ни  опекотина
На управљачу

Доле, низ труп,тамо испод каиша и љуте никловане шнале
У празне ногавице улазе букети класја
Збијене као цеванице оне модре,једре стабљике
И сити од метафора сад одахнути могу
Страшило је готово али превише близу  путу

Цео је њен пород
Једно угодно одлагање хитрине
Дружење несташних закона са
Децом из замкова,зоопаркова,
Храмова, касарни и вртића
Та склоност ка  припитомљавању догађаја
али
тако да и зло и добро буде на свом месту
старински а тако самообнављајуће
тек да не остане нероткиња
у овом свету који се упорно збива
кисне,сунча  зри и зауставља,клија и трује,
суди и храни

свежи кип плашитеља
у пољу без контекста
у окружењу без дискурса
и икаквих референци спрам
свих заустављених на путу

Видела је велико чекање
Многољудно, речју,масовно немо
Из свачијег грла исти тајац
Хор на небу,хор под недом

Песма ничега
 
Нити су је видели,нити саслушали

Каква правда  и нега
У мом млеку
Само је разговетност за привиђење
Можда неки састојак тајне

Од Свега нема ништа
Чак и кад се лепо исприча
Много вас је,исти  се
И не желите да ме искористите
Лака вам била
Дворска празнина

Киша је прошла,дуге још нема

Нигде
Никог
Само бајка
Помоћ на путу
?

ЛеЗ 0003648

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s