Ознаке

Прутски мир и судбина црногорског устанка

Фрања Жвјержин: Црногорац у заседи (19 век).

После неуспеха руског ратног похода 1711. и склапања мира са Турском, султан је 1712. послао казнену експедицију на хришћанске устанике. Црногорска војска је храбро пружила отпор Турцима. Милорадовић је лично учествовао у бици на Царевом Лазу.

На крају је устанак сурово угушен, Цетиње је разорено, а Црногорци су поново прешли на уобичајени начин ратовања, тј. четовање.

Владика Данило није више могао да пружа отпор знатно бројнијем непријатељу, па је са Милорадовићем и још 500 сабораца отишао у Херцеговину. На одласку је Милорадовић самоиницијативно (због чега су га осудили петербуршки великодостојници) оставио Црногорцима манифест који је сам саставио и у коме је објавио да су Црногорци „од сада под заштитом руског цара и да никоме другом не треба да се покоравају“.

Опуномоћеник на служби у Малорусији

Пуковник Запорошке козачке армије са почетка 18. века. Нажалост, није сачуван ниједан портрет Михаила Милорадовића. Међутим, можемо са великом вероватноћом претпоставити да му је униформа изгледала слично као овом пуковнику. Илустрацијa из књиге: А. В. Висковатов, „Историјски опис униформе и оружја руских армија“ („Историческое описанiе одежды и вооруженiя россiйскихъ войскъ“), 1899, т. 2, цртеж 209.

После догађаја 1712. царски агент Милорадовић није остао у родној Херцеговини. Поново је отишао у Русију, где га је лично император дарежљиво наградио за успешно обављен задатак. Тако је један огранак Милорадовића заувек остао у Русији, примивши малоруско племство. А по владици Данилу, који је допутовао у Русију, руски цар је послао у Црну Гору новац и друге богате дарове, намењене обнављању земље после турског разарања, у знак захвалности за то што су хришћани на његов позив пожртвовано кренули у борбу за ослобођење.

За заслуге у „мисији монтенегринској“ руски император је Михаилу Милорадовићу дао да командује пуком запорошких козака. Цар је желео да држи под контролом слободољубиве козаке и за то му је било потребно да међу козачким старешинама има поуздане људе, а таквим је Петар Велики сматрао херцеговачког Србина који се заувек преселио у Малорусију заједно са својом браћом Александром и Гаврилом.

Милорадовић је 11 година командовао пуком, а 1724. је предводио 10 хиљада козака у походу против Персијанаца на реци Сулак (савремени Дагестан).

Михаил Милорадовић је умро 1726, непуних годину дана после смрти императора Петра. Касније је његов праунук, такође Михаил, постао један од најистакнутијих генерала Руске Империје.

______Извор: видети више: http://ruskarec.ru/politics/2013/02/27/srpski_agent_ruskog_cara_20381.html?utm_source=newsletter_2013-13&utm_medium=email&utm_campaign=RBTH

Advertisements