КЊИГА ПЕПЕЛА, ВЕЛИКОГ ВРАЋАЊА, СНОВА И СВЕТЛОСТИ … Сан је колевка, а историја (повест) гробница Поезије. Витез − алхемичар, онај који је можда написао све ово, јер све ово има и свога Коаутора,… Read More
Немогућа нада Читао сам поезију Мирослава Лукића и био задовољан што та поезија не лаже. И сам тај квалитет важан је у нашој песничкој, и уопште књижевној, пракси, јер се код нас, још… Read More
и издању КОВ, можете потражити на овогодишњем београдском Сајму књига, на штанду вршачаког издавача (одломак из романа Северци) МОЈА ИСТОРИЈА. – Не пишем роман, ни дневник, мемоар, нека то чине излапели и уображени… Read More
СРБОВЛАШКИ ДРВОРЕЗ. УВОД У РУКОТВОРЕНУ КЊИГУ То је било нешто најлепше што сам икада чуо, рачунајући и најфилигранскије медаљоне Моцарта, звук окарина или пастирских тугованки на фрули у даљини. Оклевао сам , јер… Read More
МИРОСЛАВ ЛУКИЋ (1950) ПАСИЈА ПО АМАРИЛИСУ (одломак) Валериј Брјусов – Мраморна глава, беше последња књига коју ми је купила и поклонила покојна Августина. Претходно ју је сама прочитала. Обичном оловком подвукла је један… Read More
Tu je bio i tenor-saksofon, glavna strast u životu Nene Dakonte pre nego što se prepustila čudnoj ljubavi svog nežnog razbojnika iz kupališta. Kad im je graničar vratio ispečatirane pasoše, Bili… Read More
Velikom plantažom višanja u cvatu pogubljene reči i rečenice, k’o rojevi pčela, jure u nepoznatom pravcu, sumanuto, uplašeno, besno, opasno, tražeći pogodno drvo na čije grane će se okačiti u zajedništvu nekog smisla.… Read More
Био сам окружен многим сличним (не)људима, у којима нисам на време препознао оно бирократско, каријеристичко, агресивно и убилачко… А она права, мала и наизглед сасвим незнатна тајанствена бића које су ми слали из виших сфера Свевишњи или анђели, ја сам мимоилазио, или чак избегавао. Па и тог човека, који је предодредио моју књижевну судбину, и не само моју, него и књижевне судбине мени блиских бића.
Због тога окаснелог препознавања судбинских појава, судбинских дрвореза, осећам неописив стид!
m950